Почетна / Вести Историјат Пројекти Публикације Документација Библиотека Управа Запослени Контакт Јавнe набавкe




Грађа - Materials


АРХЕОЛОШКА ГРАЂА СРБИЈЕ

Kњига 1 – Том 1

Milorad STOJIĆ, Miroslava... [ даље ]


Newsletter
NEWSLETTER



ПРАИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ


Пројекат: Археологија Србије – културни идентитет, интеграциони фактори, технолошки процеси и улога централног Балкана у развоју европске праисторије (бр. 177020)
Руководилац: Проф. Др Славиша Перић

 

Пројекат подразумева паралелно одвијање теренских истраживања,  геофизичких испитивања, обрадe расположиве грађе са израдом база података, као и примену мултидисциплинарног приступа, под којим се подразумева примена археозоолошких, палеоботаничких, физичко-хемијских анализа и метода апсолутног датовања. С обзиром на доста широк хронолошки распон, од средњег палеолита до доласка Римљана, као и комплексност проблема који прате сваки период праисторије, истраживања у оквиру овог пројекта реализоваће се у оквиру 4 потпројекта:

  1. Културне интеракције у транзиционим процесима од млађег палеолита до раног енеолита на територији Србије (координатор др Славиша Перић)
  2. Заједнице металног доба на тлу Србије (координатор др Александар Булатовић)
  3. Централни Балкан између грчког и келтског света (координатор др Петар Поповић)
  4. Археотехнологија: експлоатација, прерада и циркулација сировина у праисторији на територији Србије (координатор др Драгана Антоновић)

У оквиру прве теме наставиће се трагање за насељима средњег и млађег палеолита, као што су Кременац и Смолућка пећина, на којима предстоје пробна истраживања. Приоритетан задатак теме је упознавање са основним елементима најоригиналније праисторијске културе са територије Србије – културе Лепенског Вира. Пратиће се и њена улога у формирању ранонеолитских заједница на Ђердапу и у осталим деловима Србије. Покушаћемо да до краја одгонетнемо карактер налазишта Лепенски Вир. Инсистираће се на коначном дефинисању међусобног односа старчевачке и винчанске културе. Покушаћемо да идентификујемо обрасце насељавања и међусобног односа неолитских заједница кроз простор и кроз време. Посебна пажња биће посвећена питањима промена у начину исхране, које би указале на економске и друштвене промене у транзиционом периоду мезолит/неолит и током самог неолита.

У оквиру друге теме наставиће се систематска истраживања налазишта Бубањ код Ниша и Хисар у Лесковцу. Ти локалитети својом вертикалном стратиграфијом пружају податке о заједницама које су насељавале централни Балкан, о њиховом међусобном културно-хронолошком односу, као и њиховом односу према културним групама у северној Грчкој, Тракији и Подунављу. Све ово радиће се координирано са Археолошким институтом у Софији и Филозофским факултетом у Скопљу. Наведена истраживања, уз стратиграфију са других локалитета и грађу из музеја у Србији, важна су за мултидисциплинарне анализе етно-културних промена које настају технолошком револуцијом крајем неолита.

Планирано је обнављање истраживања некрополе у Белотићу и публиковање резултата истраживања неколико некропола из бронзаног доба у источној Србији. Наставиће се и сарадња са Музејом у Куманову на истраживању и публиковању праисторијске мегалитске опсерваторије Кокино код Куманова. Пројекат ће се бавити и питањем етно-културних односа у бронзаном добу, који су довели до формирања историјски познатих палеобалканских племена.

Трећа тема одговара протоисторијском, односно раноантичком периоду, када на централном Балкану долази до културних, економских и етничких промена. Од краја V века пре н. е. границе грчке цивилизације помериле су се на север, тако да југ Србије улази у широки појас медитеранског света. Од почетка III века, са насељавањем Келта и формирањем Скордиска у Подунављу, а потом и Поморављу, етничка слика се мења, и све до доласка Римљана крајем I века пре н. е. доминира латенска култура. Радови на овој теми усмерени су на два основна проблема: питање грчког присуства у долини Јужне Мораве, и питање Скордиска, односно процес интеграције Келта и аутохтоних популација.

Истраживања на локалитету Кале у Кршевици, код Бујановца, пружила су драгоцене податке о грчком присуству у том делу Балкана. На око 6% истражене површине показало се  да  се ту налазе значајни остаци урбаног насеља, изграђеног по грчким узорима, које је трајало од почетка IV до првих деценија III века  пре н. е. Било је добро организовано и одржавало је блиске везе са Егејом. Рад на латенском периоду биће заснован на публиковању резултата старијих истраживања, као и новијих ископавања и рекогносцирања, који се односе на проблем Скордиска и локалних популација на простору Ђердапа и источне Србије.

Четврта тема бавиће се технологијом у доба настајања најстарије металургије у Европи. Тако рана појава металургије морала је да има веома јаку технолошку основу. Зато је испитивање праисторијског технолошког развоја изузетно важно и потребно за разумевање процеса развоја људског друштва, а технологија представља полазну основу за тај развој. У оквиру ове теме радиће се на следећим проблемима: 1. испитивање свих врста чврстих сировина које су биле коришћене на територији Србије од палеолита до млађег гвозденог доба (камен, кост, рог, глина, со, руде метала), 2. технологија њихове експлоатације по врстама и по културним периодима, 3. употреба и прерада сировина (технолошко-трасеолошка испитивања), 4. организација радионичких места у насељима и ван њих на местима прибављања сировина, 5. интра- и међукултурна циркулација сировина, 6. значај појединих сировина у одређеним периодима и регионалне варијације – краткорочне и дугорочне промене и континуитет, 7. археометалургија. Истраживања ће се обавити на материјалу са досадашњих ископавања праисторијских локалитета са територије Србије, али и на материјалу са планираних ископавања неких од локалитета: Кременац, Смолућка пећина, Власац, Лепенски Вир, Велесница, Баташево, Јаричиште, Винча, Плочник, Мали Штурац, Масинске њиве, Стублине, Гомолава, Злотска пећина, Бубањ, Зок.

Публиковањем грађе из музејских збирки, ажурирањем археолошке карте, као и прегледом културно-хронолошких односа на већ истраженим и новооткривеним локалитетима допринеће се стварању синтетичких радова о културним транзицијама и интеракцијама, као и економским и технолошким променама у праисторији централног Балкана.