Почетна / Вести Историјат Пројекти Публикације Документација Библиотека Управа Запослени Контакт Јавнe набавкe




Сирмиум


Књига I – Том 1

I (President of the editorial board Đurđe Bošković, Editor Vladislav Popović). – 1971; 163 pp. with illus. + 9 plans

(Text in... [ даље ]


Newsletter
NEWSLETTER



ЦАРИЧИН ГРАД (Justiniana Prima)


Руководиоци истраживања: Вујадин Иванишевић и Bernard Bavant
 
Остале институције укључене у процес истраживања:
Регионални завод за заштиту споменика културе, Ниш; Народни музеј, Лесковац; École française de Rome, Centre National de la Recherche Scientifique, Römisch-Germanisches Zentralmuseum – Forschungsinstitut für Vor- und Frühgeschichte, Mainz.

 

На благим падинама које се  од планине Радан спуштају ка Лесковачкој котлини смештен је један од најзначајнијих археолошких локалитета у Србији, познат у народу као Царичин град. Реч је о импресивним остацима рановизантијског града које највећи број истраживача данас идентификује са Јустинијаном Примом, задужбином једног од највећих византијских царева – Јустинијана I (527–565).

Рушевине Царичиног града управо оживљавају некадашњу моћ и снагу Римског царства и представљају споменик од изузетног значаја за изучавање византијске цивилизације и културе. Истраживања града, започета 1912. године, изнела су на светло дана четири прстена бедема, осам базилика, бројне јавне објекте, терме, централни трг, широке улице и портике, акведукт, велику цистерну, водени торањ, развијену водоводну и канализациону мрежу, брану са језером, занатске пећи, као и мрежу фортификација у његовој непосредној близини. Сама урбана структура града представљала је мешавину хеленистичке традиције, римског наслеђа и рановизантијског поимања града, што овај споменик чини јединственим. Наиме, ради се о „идеалном граду“ који је планиран и скициран у радионицама престонице. Наведимо овде речи Прокопија, савременика Јустинијана I: „Беше то просто напросто град велик и многољудан и у сваком погледу напредан и достојан да буде метропола читаве области. Јер до толиког значаја се успео. Поред тога, изабран је за архиепископско седиште Илирика, пошто су остали градови изостајали за њим као првим градом по величини. На тај начин он је цару узвратио славу. Јер он се поноси што је родио цара и обратно, овај се дичи што је саградио град. И ово мало што рекох биће довољно. Јер немогуће је све подробно излагати пошто је неминовно да сваки опис цара достојног града испадне лошије него што му приличи“.

Ужи простор града, површине око 7,5 хектара, чине три архитектонске целине, брањене моћним каменим бедемима грађеним техником opus mixtum: Акропољ, Горњи град и Доњи град. Ван града, на благим падинама, простире се широко подграђе, површине око 20 хектара, заштићено палисадом. Градском ареалу припада и занатски центар, смештен у подножју града, на обалама двеју река. На Царичиној речици се, поред овога, налазе и остаци бране-моста, изнад које се, на једном ћувику, уздиже мање утврђење правоугаоног облика. Тој фортификацији треба додати још три тврђаве у непосредној околини, које су, све заједно, чиниле јединствен систем одбране града.

 

Сарадници на истраживању:

Иван Бугарски, Археолошки институт, Београд

Соња Стаменковић, Археолошки институт, Београд

Јулијана Пешић, Народни музеј, Лесковац

Ивана Цветковић, Регионални завод за заштиту споменика културе, Ниш

 

 

link ка постојећим сајтовима:

http://www.diplomatie.gouv.fr/en/france-priorities_1/archaeology_2200/archaeology-notebooks_2202/europe-maghreb_2210/serbia-caricin-grad_2214/index.html